Teški zadaci za novu vladu

Teški zadaci za novu vladu
08. maj 2012 , Beograd (Ekonomski institut)

Predstavljen 210. broj MAT-a

Teški zadaci za novu vladu

Ne ohrabruju privredna kretanja i stanje u javnim finansijama. – Vreme jačanja dinara prošlo. – Porasla masa zarada. – Dinar na silaznoj putanji

 

 

 

Buduća vlada imaće težak zadatak, jer privredna kretanja i stanje u javnim finansijama nisu ohrabrujući, ocenili su saradnici Ekonomskog instituta na predstavljanju novog, 210. broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

Stoga, nova vlada, procenjuju autori MAT-a, ima najviše dve i po godine da sprovede ekonomske reforme, braneći stabilnost i umereno slabljenje dinara postojećim deviznim rezervama.

Urednik MAT-a Vladimir Vučković izjavio je da Ministarstvo finansija nije još objavilo nove podatke o kretanju prihoda i rashoda, „što je nedopustivo kašnjenje", ali da ima indicija o povećanju zarada u javnom sektoru i da se „rupa u budžetu" produbljuje. Prema njegovim rečima, masa neto zarada u prvom kvartalu bila je realno veća nego u istom periodu prošle godine za oko četiri odsto, a u okviru toga primećuje se natprosečan rast zarada u javnom sektoru za oko 5,4 odsto.

„Unutar javnog sektora najbrže su rasle plate na svim nivoima administracije, sa čak 7,3 odsto međugodišnjeg realnog rasta", rekao je Vučković i objasnio da bi to mogao biti jedan od uzroka rasta prometa u trgovini na malo.

Vučković je istakao da su martovski podaci o kretanju industrijske proizvodnje bolji od februarskih, ali da se sa druge strane beleži negativna stopa na međugodišnjem nivou od 3,2 odsto.

Saradnik MAT-a Miladin Kovačević naglasio je da će ova vlada „imati jedan od najtežih zadataka do sada" i da je odmah po njenom formiranju potrebno preduzeti kratkoročne mere za „gašenje požara", koje će se verovatno odnositi na povećanje stope poreza na dodatu vrednost.

Po Kovačeviću, na duži rok valja sprovesti reformu javnih finansija, javnih komunalnih preduzeća, javne imovine, pre svega građevinskog zemljišta, restituciju i preispitati socijalne funkcije države, odnosno konsolidovati penzioni sistem, bez čega nema ni konsolidacije javnih finansija.

Saradnici MAT-a ocenili su da trenutno ekonomske politike gotovo da i nema, izuzev intervencija centralne banke na deviznom tržištu radi kontrole kretanja dinara, nema priliva investicionog kapitala, pa se problemi u fiskalnom sektoru mogu samo uvećavati.

Što se dinara tiče, vreme jačanja domaće valute je prošlo, ocenjuju autori MAT-a, uz ponovljenu procenu da se do kraja godine može očekivati blagi pad vrednosti dinara.
Po Vladimiru Vučkoviću, Narodna banka Srbije (NBS), kada su u pitanju intervencije na tržištu, i nema neki veliki izbor.

„Devizne rezerve se tanje prilično zabrinjavajućom brzinom. Ono što je nevolja jeste da to smanjenje nikada nije linearno. Što su devizne rezerve manje, smanjenje ide brže", naglasio je Vučković.

Ipak, po njemu, trenutno nema velike opasnosti za stabilnost bankarskog sektora, jer su devizni, kamatni rizik i rizik likvidnosti, zahvaljujući promenljivim kamatnim stopama i ugovornim klauzulama, prebačeni na klijente. Međutim, Vučković ukazuje na loše upravljanje u pojedinim bankama, što ima za posledicu rast nenaplativih potraživanja. Prema njegovim rečima, zbog ovog problema rastu operativni troškovi banaka i rezervisanje sredstava za gubitke, što se vidi i u bilansima.

(Prema pisanju Tanjuga i Bete, 11. aprila 2012.)