Predstavljen 217. broj MAT-a

Predstavljen 217. broj MAT-a
04. decembar 2012 , Beograd (Privredna komora Srbije)

Bez velikog zaokreta

Industrijska proizvodnja u 2012. zabeležiće pad od 3,4 odsto, dok će potrošačke cene porasti za oko 14 odsto, izvoz za 4,4 odsto, a uvoz za pet odsto, saopšteno je na predstavljanju novembarskog broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“

 

 

Industrijska proizvodnja u 2012. zabeležiće pad od 3,4 odsto, dok će potrošačke cene porasti za oko 14 odsto. Promet u trgovini na malo u tekućim cenama ostvariće rast za oko tri odsto, ali će u stalnim cenama biti manji za pet odsto, izvoz robe u evrima porasti će u odnosu na prethodnu godinu za 4,4 odsto, a uvoz za pet odsto, procene su stručnjaka Ekonomskog instituta saopštene na predstavljanju novembarskog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" u Privrednoj komori Srbije.

Vladimir Vučković, glavni i odgovorni urednik MAT-a, rekao je da su oktobarski rezultati industrijske proizvodnje u Srbiji potvrdili da je izuzetno visok pad u septembru bio incidentan. Ipak, bitan zaokret se nije dogodio. Izrazito opadajućim trendom, prema Vučkovićevim rečima, izdvajaju se proizvodnja osnovnih metala, hemijska industrija i, u nešto manjoj meri, proizvodnja nemetalnih minerala i električne opreme, dok prehrambena industrija i proizvodnja pića stagniraju. S druge strane, ohrabruju dobri rezultati farmaceutske industrije, gume i plastike i motornih vozila.

Vučković je ocenio da inflacija dvostruko deluje na promet u trgovini na malo: povećava njegov relani pad, ali međugodišnja stopa opada i kada je u pitanju nominalna vrednost – zbog povećanja fiksnih izdataka stanovništva deo raspoloživih sredstava se seli iz trgovine na zelene pijace.

Koordinator istraživačkog projekta MAT Stojan Stamenković upozorio je da bi Srbiji u sledeće tri godine moglo nedostajati 5,5 milijardi evra za uravnoteženje ukupnog platnog bilansa, pa bi se „mogle istopiti devizne rezerve“. To bi se, prema Stamenkovićevim rečima, moglo desiti pod pretpostavkom da neto priliv stranih direktnih investicija u te tri godine dostigne ukupno 5,2 do 5,3 milijarde evra i da se, u skladu sa privrednom aktivnosti, kroz trgovinske kredite, koncesije i slično ostvari priliv od još ukupno dve do 2,5 milijarde evra.

"Nakon smanjenja deviznih rezervi kojima rukuje Narodna banka Srbije u ovoj godini za oko dve milijarde evra, to bi značilo njihovo dalje smanjivanje - do svođenja u 2015. na vrednost tromesečnog uvoza robe i usluga, što je vrlo rizična varijanta", rekao je Stamenković.

"Celovite reforme se, dakle, ne smeju odlagati. Potrebno je pojednostavljenje svih uslova za nove investitore, podrška države za što bržu izgradnju infrastrukture i, s druge strane, emancipacija od budžeta dela izdataka za penzije", zaključio je Stamenković.

Korišćeni delovi izveštaja agencije Beta.