Predstavljen 211. broj MAT-a

Predstavljen 211. broj MAT-a
05. jun 2012 , Beograd (Ekonomski institut)

Reforme ili 125 dinara za jedan evro

Nova vlada bi odmah posle formiranja trebalo da obnovi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer bi to bio važan signal koji bi mogao da pokrene izvestan priliv kapitala, zaustavi depresijaciju dinara i eroziju deviznih rezervi

 

 

Pad vrednosti dinara i smanjenje deviznih rezervi samo su neke od posledica odlaganja formiranja nove Vlade Srbije, koja bi odmah posle konstituisanja trebalo da obnovi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), upozorili su stručnjaci Ekonomskog instituta na predstavljanju novog, 211. broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

Autori MAT-a ocenjuju da će se, ukoliko se reforme ne sprovedu, devizne rezerve i dalje smanjivati, da kurs do kraja godine dostigao nivo od 125 dinara za jedan evro, a godišnja inflacija između devet i deset procenata.

Koordinator ovog istraživačkog projekta Stojan Stamenković smatra da "svaki dan odlaganja formiranja Vlade Srbije košta i to vrlo konkretno", a među posledicama su i pogoršanje platnog bilansa i deficit javne potrošnje iznad održivih granica.

Nova vlada bi, po Stamenkoviću, odmah posle formiranja trebalo da obnovi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom,  jer bi to, i pre postizanja sporazuma, predstavljalo važan signal koji bi mogao da pokrene izvestan priliv kapitala, zaustavi depresijaciju dinara i eroziju deviznih rezervi.

Kako je Stamenković ocenio, u tom slučaju bi do kraja godine bilo moguće uspostavljanje ravnoteže sa podnošljivim odstupanjem od parametara dogovorenih prilikom razgovora sa predstavnicima MMF u februaru ove godine.

Situacija je, inače. sada alarmantna, ocenio je Stamenković, ističući da su devizne rezerve zemlje pale od kraja prošle godine do poslednjeg dana aprila za više od 1,5 milijardi evra.

On je precizirao da je "odbrana" kursa naročito bila izražena u poslednjoj dekadi maja. "Kurs (evra) je za pet meseci povećan za 12 procenata, dalje je nastavljeno njegovo povećanje pa je tako u petak, prošle sedmice, uz rekordnu intervenciju Narodne banke Srbije od 89 miliona evra, kurs evra u odnosu na dinar povećan na rekordnih 12,47 odsto od početka godine", naveo je Stamenković.

Ukazao je i da je pad vrednosti dinara posebno izražen nakon 20. maja, kada su održani predsednički izbori, što upućuje na to da su dešavanja u političkoj sferi uticala na percepciju stranih investitora i kreditora. "Do 21. maja ove godine, kurs evra je povećan za 10,6 odsto, a od toga dana do danas ukupno povećanje je 12,5 odsto", rekao je Stamenković i naveo da su devizni prilivi u zemlju više nego skromni, jer su investitori "rezervisani".

Stamenković je podsetio da su, dok su trajali pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ekonomisti predvideli da će pri rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od pola procenta doći do povećanja kursa evra do kraja godine za oko 10 odsto, odnosno do 116 dinara za jedan evro.

Taj limit je, međutim, već sada dostignut, ukazao je Stamenković na razmere problema sa kojim se suočava naša zemlja. "Sve ove priče o rastu standarda i novim radnim mestima udaljavaju od realnosti i svode se na opšta mesta u političkom marketingu", kaže ovaj ekonomista.

Prema njegovom mišljenju, od kratkoročnih mera potrebni su - povećanje poreza na profit preduzeća, poreza na dodatu vrednost a istovremeno na rashodnoj strani zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, ili eventualo diferencirano smanjenje.

Trebalo bi razmotriti i smanjenje plata u agencijama, odnosno svođenje njihovog nivoa na zarade u javnoj upravi. "Ukoliko se to ne dogodi i ne dođe do fiskalne konsolidacije sledi scenario koji niko ne želi da se dogodi", rekao je Stamenković.

On je ocenio da će se zamrzavanja plata i penzija dogoditi kroz inflaciju, da neće biti rasta BDP-a od 0,5 odsto u ovoj godini a da će devizne rezerve u 2012. godini opasti za više do tri milijarde evra.

Ukoliko se ne bi sprovele reforme, sličan scenario bi se nastavio i u 2013. godini kada bi bilo potrebno smanjiti javnu potrošnju za četvrtinu ako ne bude mogućnosti da se jaz popuni povećanjem prihoda, kazao je Stamenković.

Urednik MAT-a Vladimir Vučković kazao je da je primetno da postoji snažan pritisak na deviznom tržištu i nepoverenje u dinar, istakavši da te loše tendencije može da spreči "samo odgovoran okvir ekonomske politike". "Zbog toga je bitno da imamo formiranje odgovorne vlade što pre i jednog ozbiljnog, odgovornog okvira za ekonomsku politiku", rekao je on.

Ukoliko do toga ne dođe, kako je ocenio Vučković, "onda ćemo verovatno i dalje imati pritiske i kupovinu evra raspoloživim dinarima".

Kada je reč o ostalim ekonomskim kretanjima, industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu je ostvarila blagi desezonirani rast od 1,1 odsto u odnosu na mart, što je dobar signal, ali je još uvek rano za nedvomisleno optimistične ocene, rekao je Vučković.

On je ukazao da su aprilski podaci o industrijskoj proizvodnji nešto bolji nego u martu, a u okviru toga je i prerađivačka industrija, koja je najveći i najbitniji sektor, ostvarila rast za 0,7 odsto. "Sada, kada pogledamo liniju trenda, vidimo da ona više nije opadajuća i da je u suštini stagnatna", naveo je on.

Vučković je ukazao i na važnost činjenice da je prerađivačka industrija konačno izašla u pozitivnu zonu pri međugodišnjem poređenju i sada je za 0,1 odsto veća od proizvodnje u aprilu 2011.

Kako je istakao, to su naznake boljih rezultata industrijske proizvodnje, ali je rano za optimizam. Jer, u prva četiri ovogdišnja meseca industrijska proizvodnja i dalje ima visok kumulativni pad od 4,7 odsto, a prerađivačka industrija pet procenata, u poređenju sa istim lanjskim periodom.

(Prema pisanju Tanjuga, 05. jun 2012.)