Okrugli sto „Manji nameti za više investicija”

Okrugli sto „Manji nameti za više investicija”
26. septembar 2012 , Beograd, Ekonomski institut

Kako brže i lakše do investitora

Reforme u oblasti izdavanja građevinskih dozvola su neophodne kako investitori ne bi zaobilazili Srbiju, ocenjeno je tokom diskusije na temu „Racionalizacija parafiskalnih naknada radi podsticanja građevinarstva i tržišta nekretnina“, održane 26. septembra u Ekonomskom institutu

 

 

Diskusija na temu „Racionalizacija parafiskalnih naknada radi podsticanja građevinarstva i tržišta nekretnina“ održana je 26. septembra 2012. u Ekonomskom institutu, u biblioteci „Nikola Pašić“. Okrugli sto organizovao je Ekonomski institut u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja (USAID BEP).

Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, ocenio je da je jedan od prioriteta da se izmenama postojećih zakona pojednostave procedure i skrati vreme za izdavanje građevinskih dozvola kako bi se pokrenula privredna aktivnost u Srbiji. On je dodao da je sada prosečno vreme za izdavanje dozvola oko 280 dana što nas svrstava na dno svetske lestvice, ukazavši da je to neophodno promeniti.

Pojednostavljivanje procedura i skraćivanje vremena za dobijanje dozvola je jednostavnije nego poreska reforma sistema naknada za uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta, rekao je Dinkić.

Predsednik Ekonomskog institua Aleksandar Vlahović pohvalio je napore Vlade Srbije na ukidanju parafiskalnih nameta istakavši da je neophodnan dodatni napor da se ta oblast sredi.

“Namera Ekonomskog instituta je da se tokom debate o parafisklanim nametima na primeru pribavljanja građevinskih dozvola markiraju ključni problemi i ponude rešenja za njihovo prevazilaženje kako bi se postupak dobijanja dozvola za gradnju pojednostavio, ubrzao i predstavljao manji trošak za investitore”, poručio je Vlahović.

Direktor Ekonomskog odeljenja USAID Srbija Suzan Kutor istakla je da će smanjenje iznosa administrativnih taksi i naknada smanjiti značajan teret koji je nametnut građevinskoj industriji i povećaće konkurentnost Srbije. Istovremeno, Srbija treba da obezbedi sredstva za preko potreban razvoj svoje lokalne infrastrukte za šta je neophodan dijalog svih relevantih aktera, dodala je ona.

Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Boris Begović kao predlog reforme naveo je uvođenje infrastrukturne naknade koja bi se naplaćivala investitorima, a koja bi se zasnivala na stvarnim troškovima i imala bi namenski karakter da služi isključivo za investicije u objekte komunlane infrastrukture.

Aleksandra Damnjanović, pomoćnik ministra građevine i urbanizma ukazala je da naknada za uređivanje građevinskog zemljišta postoji samo u Srbiji i trebalo bi, uz analizu alternativnih izvora finansiranja, predložiti njeno ukidanje, odnosno propisati da dokaz o plaćenoj naknadi nije uslov za dobijanje građevnske dozvole.

Milan Vuković, sekretar za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda smatra da bi pitanje ukidanja dela naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, koji se plaća bez izvođenja radova na komunalnom opremanju lokacija, trebalo rešavati, između ostalog, kroz Zakon o planiranju i izgradnji i finansiranje lokalne samouprave.

Predsednik Stalne konferencije opština i gradova Srbije i predsednik opštine Paraćin Saša Paunović ukazao je da će ukidanje naknade za korišćenje zemljišta bez zamene ovog javnog prihoda drugim izazvati kolaps funkcionisanja loklanih vlasti pošto u prosečnoj opštini taj prihod iznosi 10 odsto tekućih prihoda.

Izvršni direktor CLDS-a Marko Paunović kaže da prirodno rešenje za kompenzaciju lokalnih samouprava za gubitak od naknade za korišćenje zemljišta predstavlja integracija naknade u porez na imovinu, ali je takvo rešenje veoma teško sprovesti.

Nikola Zelić, suvlasnik u Factis-u, smatra da je bazični problem, koji generiše sve probleme vezane za ponudu građevinskog zemljišta investitorima, u tome što privredni sistem u Srbiji još nije potpuno tržišni i što politički sistem ima manjkavosti.

Saradnik Ekonomskog instituta Miladin Kovačević ocenio je da konverzija prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem, u svim predviđenim oblicima, ne vodi računa o zaštiti javnog interesa, kreira dodatni javni dug, legalizuje manipulacije i zloupotrebe procesa privatizacije.

Dobroslav Bojović, vlasnik i generalni direktor GP „Napred“, pozvao je državu da ukine plaćanje naknade za konverziju jer je zbog nje, kako je rekao, Zakon o planiranju i izgradnji neprimenljiv, a mnogi placevi na atraktivnim lokacijama zarobljeni.

Nebojša Nešovanović, konsultant za investicije u Jones Lang LaSalle Srbija, ocenio je da je Srbija sa aspekta tržišta nekretnina, samo geografski u Evropi, a da bi dovođenje tog tržišta i na najniži evropski nivo značilo investicije od nekoliko milijardi evra i više desetina hiljada novozaposlenih.

Okrugli sto „Manji nameti za više investicija” deo je projekta Ekonomskog instituta Okrugli stolovi 2012 „Za bolje uslove poslovanja“ koji podržava USAID BEP. Ove jeseni biće održane još dve debate iz serije Okrugli stolovi 2012 – o finansiranju malih i srednjih preduzeća iz oblasti poljoprivrede i industrije hrane (13. oktobra 2012. u Subotici, u okviru Drugog poljoprivrednog foruma „Hrana za Evropu“) i o preduslovima za povećanje tražnje za državnim obveznicama (u Beogradu, 20. novembra 2012, u Ekonomskom institutu).

Prvi od četiri ovogodišnja okrugla stola iz ovog projekta održan je u junu u okviru Vivaldi foruma na Mokroj Gori, a na temu “Prvih 10 konkretnih mera nove vlade”.

Korišćeni delovi izveštaja Tanjuga i Politike od 26. septembra 2012.