Predstavljen 221. broj MAT-a

Predstavljen 221. broj MAT-a
09. april 2013 , Beograd, Ekonomski institut

MAT: Prerano za veliki optimizam

Privredna kretanja u Srbiji početkom godine pokazuju naznake oporavka, ali je opasno iz toga izvoditi zaključke da počelo rešavanje suštinskih problema srpske ekonomije, upozoreno je na predstavljanju novog, 221. broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi

 

 

Privredna kretanja u Srbiji početkom godine pokazuju naznake oporavka, ali je prerano za iznošenje suviše optimističkih procena o tome kako će se ekonomija kretati tokom cele godine, ocenili su stručnjaci Ekonomskog instituta na predstavljanju 221. broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Urednik MAT-a Vladimir Vučković rekao je na konferenciji za novinare da „postoji preveliki optimizam zvaničnika u tumačenju podataka o javnim finansijama početkom godine i rezultatima industrijske proizvodnje i privrede“.

„Postoje pozitivne naznake, ali je opasno širiti optimizam da je počelo rešavanje fundamentalnih i suštinskih problema države, što bi onda moglo da nas navede na zaključak da nam nisu potrebni MMF, pa i EU, koji nije tačan", naglasio je Vučković.

Vučković je naveo da je međugodišnji rast industrijske proizvodnje u februaru bio 13,1 odsto, a u prerađivačkoj industriji 17 odsto, međutim, tako visoki rezultati nisu mera stvarnog rasta proizvodnje, jer je u istom mesecu prošle godine zbog mraza proizvodnja bila incidentno niska. Desezonirani porast industrijske proizvodnje u februaru bio je 2,5 odsto u odnosu na januar, a ohrabruje što rast nije koncentrisan samo na pojedine grane, rekao je on i dodao da bi za precizniju ocenu kretanja trebalo sačekati i rezultate za mart.

I kad je o izvozu reč (u februaru je zabeležena visoka stopa rasta – 42 odsto međugodišnje u februaru i 31 odsto u prva dva meseca ove godine), prisutan je uticaj niske baze iz istog perioda prošle godine. Po Vučkoviću, objektivna je očekivati da izvoz u ovoj godini poraste za 20 odsto. Uvoz je u blagom padu, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom povećana je sa 45 odsto, iz vremena najveće krize, na oko 65 odsto, što je, ocenjuje Vučković, dobar rezultat.

Na osnovu MAT-ovih najnovijih prognoza može se očekivati da će u prvih pet meseci 2013: industrijska proizvodnja beležiti rast za oko 3,5 odsto u odnosu na isti period 2012, da će potrošačke cene u odnosu na decembar prošle godine porasti za oko 3,6 procenta, da će u odnosu na isti lanjski period promet robe u trgovini na malo u tekućim cenama beležiti rast za oko 2,7 odsto, promet u trgovini na malo u stalnim cenama biti manji za oko 5,5 odsto, izvoz robe (u evrima) porasti za 20, a uvoz robe za dva procenta.

Saradnik Ekonomskog instituta i koordinator istraživačkog projekta MAT Stojan Stamenković takođe smatra da u pogledu privrednog rasta i industrijske proizvodnje u februaru ima zaokreta trenda, ali da nije dobro davati euforične izjave.

On je istakao i da priliv kapitala ostaje trajni izazov za Srbiju u ovoj i u naredne dve godine, te da će, ako priliv investicija u tom periodu bude 1,7 do 1,8 milijardi evra godišnje, zemlji nedostajati četiri do pet milijardi evra za „zatvaranje“ platnog bilansa, što bi išlo na teret smanjivanja deviznih rezervi.

Stamenković se osvrnuo i posledice eventualnog prekida dijaloga Beograda sa Prištinom:

„To bi se negativno odrazio na srpsku ekonomiju, pre svega, kroz izostanka investicija, povećanog rizika i cene zaduživanja zemlje. Pitanje je i kakav bi u tom slučaju bio odnos Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija prema problemima srpske ekonomije.“

„Dobro je što Srbija uspostavlja ekonomsku saradnju sa drugim zemljama, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i sporazum sa njihovom kompanijom Al Dahra, ali je nemoguće da neka zemlja u relativno kratkom roku usmeri svoju ekonomiju na drugu stranu sveta“, upozorio je Stamenković.

Komenarišući državne subvencije kragujevačkom Fijatu, Stamenković  je konstatovao: „Ako je to subvencija za kupovinu automobila, onda se ozbiljno narušava mehanizam tržišta, a ukoliko je to subvencija za otvaranje radnih mesta, problem je još složeniji“.

„Fijat u Srbiji je kompanija sa mešovitim kapitalom, u kome država učestvuje sa 30 odsto, i preko subvencija je u više navrata povećavala kapital kompanije, ali istovremeno nije povećano njeno učešće u kapitalu“, naveo je Stamenković i dodao da je subvencionisanje otvaranja radnih mesta problematično u uslovima konsolidacije javnih finansija i rasta zaduživanja.

(Za tekst korišćen izveštaj agencije Tanjug, 9.4.2013)