Predstavljen 220. broj MAT-a

Predstavljen 220. broj MAT-a
12. mart 2013 , Beograd, Ekonomski institut

Reforme u senci populističkih akcija 

Zaraženi kukuruz pod tepihom, aflatoksin u mleku, poljoprivreda na nizbrdici. – Reindustrijalizacija nije sporna, izostaju rešenja za izlazak iz krize duga, javnih finansija i likvidnosti. – Potreban novi model za železaru. – Nema osnova za povećanje zarada. –  Budžetski deficit do kraja ove godine 150 milijardi dinara

 

 

U prva četiri meseca ove godine industrijska proizvodnja će biti veća za 3,5 odsto od prošlogodišnje u istom periodu, a potrošačke cene će u odnosu na decembarske porasti za 3,7 procenta, najnovije su prognoze autorskog tima časopisa Makroekonomske analize i trendovi u izdanju Ekonomskog instituta, objavljene u novom, 220. broju.

Potreba reindustrijalizacije koju predlaže Savet za preporod, po Stojanu Stamenkoviću, koordinatoru istraživačkog projekta MAT, nije sporna (MAT je pre više od šest godina lansirao paradigmu reindustrijalizacije). Međutim, sporno je što izostaje analiza preduslova koncepcija i mera izlaska iz krize duga, javnih finansija i likvidnosti.

Snažan i povezan reformski proces doneo bi relaksaciju problema i propulziju zapošljavanja uz privremenu stagnaciju neinvesticione potrošnje, ali je taj proces, ocenjuje Stamenković, trenutno u senci populističkih akcija ekonomske politike.

Po oceni MAT-a slučaj aflatoksin u mleku nije morao da preraste u aferu i političku dramu, ali je jasno pokazao da je problem sa zaraženim kukuruzom jesenas „gurnut pod tepih”. Poljoprivreda je tako puštena nizbrdo, jer postoji opasnost od smanjenja tražnje za našim proizvodima i oboranjem izvoznih cena, upozorava Stamenković.

Ocenjujući da je projekat državnog pokretanja smederevske železare gubitnički, Stamenković je zapitao:
„Kome će se proizvodnja železare prodavati, po kojoj ceni i koliko će gubici biti veći od sredstava koja su sada usmerena u isplatu 60 odsto zarade radnicima koji ne rade? Nije li vreme da se uđe u novi model po kome bi se sredstva usmerila na prekvalifikaciju radnika i njihovo produktivno zapošljavanje u novim preduzećima?“

Kad je reč o zahtevu sindikata za povećanje minimalne cene rada, autori MAT-a su bez dileme:
„Za to nema ekonomskog osnova u uslovima pada proizvоdnje i bruto domaćeg proizvоda i takva mera vodila bi dodatnom otpuštanju radnika“.

Odgovаrajući na pitanje novinara vezano za najnovija upozorenja Fiskalnog sаvеta, dr Miladin Kovačević je procenio da bi budžetski deficit do kraja ove godine mogao da dostigne 150 milijardi, umesto planirane 122 milijarde dinara.

„Ako su tvrdnje Fiskalnog saveta da je budžetski deficit u februaru dostigao 28 milijardi dinara tačne, onda ima osnova da se očekuje da deficit do kraja godine dostigne 4,5 odsto BDP-a”, rekao je Kovačević i podsetio da su pojedini stručnjaci još krajem prošle godine ukazivali na to da bi „relaksiraniji“ plan za ovu godinu bio da budžetski deficit iznosi pet odsto BDP-a.

Analizirajući makroekonomske trendove početkom godine novi MAT donosi nekoliko zaključaka: u kretanju industrijske proizvodnje nema bitnijih promena – najpropulzivnije ostaju proizvodnja motornih vozila (učetvorostručena u odnosu na prošlogodišnju januarsku i veća za 21 odsto od decembarske) i farmaceutska industrija (dvostruko veća nego u januaru 2012), nastavlja se oporavak hemijske industrije, ali proizvodnja naftnih derivata beleži zastoj. Uz to, potrošnja se i dalje smanjuje a kupovna moć nastavlja da realno pada. Poslednje procene su i da je u 2012. zabeležen pad investicija od 4,4 procenta.