Predstavljen 209. broj MAT-a

Predstavljen 209. broj MAT-a
10. april 2012 , Beograd (Privredna komora Srbije)

Srbiji preti recesija

Industrijska proizvodnja u februaru zabeležila najveći pad od 2000. –  Fiskalni deficit i dalje najizraženiji problem: manjak države u prvom tromesečju  mogao bi da bude  više nego dvostruko  veći  od iznosa predviđenog aranžmanom sa MMF-om za taj period

Srbiji preti recesija u 2012. godini ako industrijska proizvodnja nastavi da pada, ocenio je Stojan Stamenković, koordinator istrazivačkog projekta „Makroekonomske analize i trendovi“, na prezentaciji 209. broja MAT-a, održanoj u Privrednoj komori Srbije.

Najnovije analize MAT-a ukazuju da je u februaru ove godine industrijska proizvodnja imala najveći pad od 2000. godine. U poslednjih 30 godina samo tri puta zabeležen je veći mesečni pad proizvodnje, i to u junu 1992. kada su uvedene sankcije, aprilu 1999. u vreme NATO bombardovanja i oktobru 2000. godine u vreme demokratskih promena u Srbiji. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje u februaru niži je od proseka prethodne godine za 14,6 i za 13 odsto je manji nego u januaru 2012. godine.

Po Stamenkoviću, pitanje je da li se pad industrijske proizvodnje u februaru može pripisati samo ledenom talasu zbog kojeg su uvedene restrikcije struje privredi ili je u pitanju jačanje trenda pada proizvodnje iz druge polovine 2011. godine.

 – Moguće je da je došlo do pogoršanja i intenziviranja pada industrijske proizvodnje i nisam siguran da se može ostvariti ni snižena projekcija rasta BDP u 2012. od 0,5 odsto.

Stamenković je kazao i da je zabrinjavajuće što je u februaru zabeležen pad u svim oblastima prerađivačke industrije, ističući da je proizvodnja gvožđa i čelika bila 73 odsto manja nego u januaru i 86 odsto manja nego u februaru 2011. godine.

Kompenzacija za pad u proizvodnji gvožđa i čelika, kako je ocenio, mogao bi da bude početak proizvodnje u „Fijatu” u Kragujevcu, ali je neizvesno u kojoj meri će to moći da se nadoknadi zbog stanja na svetskom tržištu automobila.

Stamenković je kazao i da su nastavljene loše tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni, precizirajući da je izvoz u februaru manji za 20 odsto nego u istom mesecu 2011, a uvoz je porastao za tri odsto.

Takođe, po oceni Stamenkovića, fiskalni deficit i dalje je najizraženiji problem u ekonomskoj politici i on prevazilazi najavljene mere štednje.

– Saglasni smo sa ocenom Fiskalnog saveta da bi deficit države u prvom tromesečju mogao da bude više nego dvostruko veći od iznosa predviđenog aranžmanom sa MMF-om za taj period, odnosno da ga premaši za oko 30 milijardi dinara..

U skladu s dogovorom sa MMF-om, deficit u prvom kvartalu ove godine ne bi trebalo da premaši 26 milijardi dinara. Po Stamenkovićevom mišljenju, usvojene mere štednje pokriće tek polovinu ovog manjka koji se pojavio u budžetu, i to uz uslov da se u potpunosti ostvare. Zbog toga preti opasnost dodatnog zaduživanja države obveznicama ili direktnim zaduživanjem.

U situaciji kada je nivo javnog duga suočen sa limitom, a izgleda da je neminovnost dalje izdavanje državnih obveznica i novo zaduživanje, moguće je zaoštravanje eksterne likvidnosti i dovođenje u pitanje investicionog rejtinga zemlje. Zbog toga će prvi zadatak nove vlade biti dugoročna fiskalna konsolidacija i reforma javnog sektora. Po njemu, nova vlada moraće i da zaboravi dosadašnje dogovore sa MMF-om i da pravi novi sporazum koji će uvažiti nove parametre.

Za najavljenu meru ukidanja PDV-a na opremu za bebe, Stamenković je rekao da sumnja da će ta mera dati odgovarajuće efekte, naročito ako nije predložena bilo kakva kompenzacija za izostajanje ovih prihoda.

Stamenković je ukazao i da će država imati problema i sa deviznim rezervama, jer ukoliko NBS nastavi sa ovakvom dinamikom intervencija na deviznom tržištu, rezerve će biti potrošene za dve do tri godine, pa postoji opasnost da se već 2013–2014. godine država suoči sa spoljnom nelikvidnošću i potrebom da se napravi velika devalvacija.

– To je problem za novu vladu. Bojim se, kada prođe ova predizborna euforija, da će nam predstojati nešto slično kao u pojedinim evropskim zemljama – smanjivanje broja radnih mesta i zarada – ocenio je Stamenković.

Reforma javnog sektora obuhvatila bi javnu upravu, javne finansije, javna preduzeća, fondove obaveznog socijalnog i zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kao i segment upravljanja državnom i javnom imovinom, smatra Stamenković.

Najavljene mere štednje neće biti dovoljne za pokrivanje rupe u budžetu, te će biti potrebno da nova vlada odmah uđe u hitnu reformu javnog sektora, smatra Miladin Kovačević, saradnik MAT-a.

Ne može se, ukazao je on, razmišljati da se smanje doprinosi na zarade, a da se poveća PDV, jer bi se, recimo, povećanje PDV-a prelilo na tražnju, cene, ugrozilo bi potrošače, tako da tu nekog neto efekta ne bi ni bilo, kaže Kovačević.

Povećanje PDV-a bi najviše ugrozilo siromašne, odnosno one koji najviše troše na hranu, pa bi to imalo i socijalne posledice, ukazao je na mogući lanac događanja Kovačević i ocenio da je moguće rešenje proširenje poreske baze.

(Prema pisanju „Politike“, 11. aprila 2012.)