Lisovolik: Izazovi za Srbiju

Lisovolik: Izazovi za Srbiju
15. januar 2013 , Beograd, Ekonomski institut

Dva najveća izazova za Srbiju su da kroz fiskalnu konsolidaciju dovede javni dug na održivi nivo, kao i da pokrene  ekonomski rast zasnovan na izvozu, smatra  Bogdan Lisovolik stalni predstavnik MMF-a za Srbiju  i gost autor u najnovijem broju MAT-a

 

 

 

Srbiji su hitno potrebne odlučne strukturne reforme kako bi izašla iz zamke niskog rasta i visokog duga, poručio  je Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju  i gost autor najnovijeg MAT-a, na predstavljanju najnovijeg 218. broja časopisa u Ekonomskom institutu

Dva najveća izazova za Srbiju, po Lisovoliku su da kroz fiskalnu konsolidaciju dovede javni dug na održivi nivo, kao i da pokrene održivi ekonomski rast zasnovan na izvozu.

Ti izazovi su, prema njegovim rečima, povezani jer visok javni dug zemlje guši njen privredni rast, a odsustvo rasta vremenom bi onemogućilo fiskalnu konsolidaciju.

Srbija ne sme da odlaže suočavanje sa problemom visokog javnog duga jer je po tom pokazatelju, uz Mađarsku i Albaniju, najgora u regionu, ali istovremeno mora da radi na pokretanju ekonomskog rasta. U poređenju sa zemljama regiona Srbija je "zabrinjavajući izuzetak" jer je u prošloj godini zabeležila najniži ekonomski rast, a najveći budžetski deficit, objasnio je Lisovolik

Ohrabrujuće je što je budžet za 2013. godinu sadrži mere fiskalne konsolidacije, ali struktura tog budžeta, po mišljenju Lisovolika, mogla je da bude bolja u mnogim elementima jer u njega nisu uključene mere kao što je racionalizacija subvencija i ograničavanje finansiranja lokalne samouprave.

Lisovolik je ocenio da je predviđeni budžetski deficit od 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda preterano ambiciozan ističući da će mnogo toga zavisiti i od njegove primene, odnosno da rezultati mogu da budu i bolji i gori od predviđenih.

Kako je naveo, u Srbiji nisu najbitniji problemi kratkoročne prirode već problemi fundamentalne, strukturne prirode zbog čega su neophodne i strukturne reforme, i to u četiri oblasti - tržištu rada, penzijskom sistemu, javnim preduzećima i poslovnom okruženju.

Lisovolik je istakao da je učinak reformi najveći ako se one sprovode istovremeno i da u dve poslednje oblasti u Srbiji ima napretka, ali ne i na tržištu rada i u penzijskoj reformi.

Prema njegovim rečima, reforme koje vode ka napretku zahtevaju dovoljno hrabrosti i znanja kreatora ekonomske politike jer se njihov rezultat ne vidi odmah, a njihovo sprovođenje teže je u periodima slabog rasta nego u boljim vremenima